Bilo da ste osoba koja ima prirodnu boju kose ili ste tek pred svojim prvim farbanjem, možda pak spadate u one koji se farbaju od kada znaju za sebe, probali ste do sada najrazličitije tehnike kolorizacije i uživate u tome – pred vama je neverovatna istorija farbanja kose koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Sasvim smo sigurni da će vas kako zabaviti tako i dati vam neko novo interesantno saznanje.
Kažu da je odabir prave nijanse kose poput odabira pravih cipela u kojima koračate sa puno samopouzdanja. Mi se slažemo sa ovom tvrdnjom i verujemo da je lepa i negovana kosa u nijansi koju nosimo sa puno stila upravo odgovor na ono pitanje – šta nas čini lepim i jedninstvenim kada je u pitanju naš spoljašnji izgled.
Sve je počelo u Egiptu
Ako pogledamo unazad sve je počelo još u Egiptu. Stari Egipćani koristili su kanu kako bi prekrili sede vlasi. Godinama kasnije, Grci i Rimljani koristili su biljne ekstrakte kako bi obojili sedu kosu. Biljke koje su se koristile bile su: amla, kurkuma, aleksandrijska sena… Indijska biljka Indigofera tinctoria koristila se za bojenje kose. To se najbolje vidi iz savremenog naziva „indigo“, koji potiče od latinskog „Indicum“ što u prevodu znači „indijski“, odnosno „iz Indije“. Ova reč se koristila za plavu boju za kosu.
Vremenom stvorena je i trajna crna boja za kosu. Međutim, kada su shvatili da je to previše toksično za upotrebu, prešli su na formulu napravljenu od pijavica koje su bile fermentisane u olovnoj posudi tokom dva meseca.
U doba Rimske imperije prostitutke su morale da se farbaju u žuto i ta boja je određivala njihovu profesiju. Većina je nosila perike, a neke su koristile mešavinu napravljenu od pepela spaljenih biljaka ili oraha da bi se postigla približna nijansa. U međuvremenu, druge drevne civilizacije, kao što su Gali i Saksonci, farbali su kosu raznim živopisnim bojama kako bi zastrašivali protivnika na bojnom polju.
Crvenokose po prvi put u istoriji
Prve prirodne crvenokose pojavile su se u Srednjem veku i to u Škotskoj. Tokom mnogo godina, ljudi sa prirodno crvenom kosom bili su izloženi sumnjama koje su aliudirale na veštičarenje. Sve je to trajalo do trenutka kada je kraljica Elizabeta nije preuzela vladavinu, tada je crvena kosa postala prihvatljivija jer je i ona sama bila crvenokosa. Danas procenat svetske populacije prirodno riđe kose je samo oko 2%.
Slučajno otkriće
Nije se mnogo toga promenilo sve do druge polovine 19. veka kada je engleski hemičar Vilijam Henri Perkin napravio slučajno otkriće koje je zauvek promenilo bojenje kose. U pokušaju da stvori lek za malariju, Perkin je stvorio prvu sintetičku boju 1863. godine. Boja je bila ljubičasta i nazvana Mauveine. Ubrzo nakon toga, njegov profesor hemije Avgust Hofman izveo je molekul koji menja boju iz Mauveine (nazvan para-phenylenediamine ili PPD), i ostaje osnova za najtrajnije boje za kosu i danas.
1907. godine, Judžin Šuler napravio je prvu hemijsku farbu za kosu i nazvao je Aureole, a kasnije, osnovao je i kompaniju pod imenom L’Oreal.
Platinasta plavuša fenomen
Jeste li se ikada zapitali odakle dolazi termin “platinasta plavuša”? Za ovo možemo zahvaliti Hauardu Hjuzu, milijarderu, avijatičaru i filmskom producentu, ali i glumici Džin Harlov.
Godine 1931. godine objavljen je film pod nazivom “Platinum Blonde” (Platinasta plavuša), naziv promoviše i ukazuje na izuzetnu boju kose mlade zvezde, Džin Harlou. Nakon premijere filma, mnoge obožavateljke su obojile kosu u plavu kako bi ličile na američku glumicu. Kako je naziv platinasta plavuša delovao kao dobar marketinški potez ponuđeno je 10000 dolara frizeru koji uspe da napravi nijansu plave koju je nosila Džin Harlou. Ironično, Džin nikada nije priznala da je bojila svoju kosu.
A vi, da li se farbate?
Pedesetih godina bojenje kose je podrazumevala puno izbeljivanja i mnogo štete za kosu. Lorens Gejbl sa suprugom Klajrol predstavio je prvi proizvod za bojenje kose koji kosu posvetljuje bez oštećenja. Miss Clairol Hair Color Bath, koja je omogućila ženama da oboje svoju kosu kod kuće, diskretno. U to vreme veliki broj žena nije nalazilo za prijatno pitanje – “Da li se farbate?”, pa je svakako mnogo lakše bilo da boju kose promene kod kuće. Ovaj proizvod je postao pravi hit!
Krajem šezdesetih godina prošlog veka, Amerikanci su tražili da se na pasošima istakne boja kose. 1968. god. – je poslednja godina kada su Amerikanci bili u obavezi da navode boju kose u pasošu (ljudi su toliko često menjali boju kose da je ta informacija postala bezvredna). Slogani poput L’Orealovog “zato što zaslužuješ” ohrabrili su dame da otvoreno prihvate i pričaju o proizvodima za farbanje. Od tada se sve promenilo.
A osamdesete su obeležile i prve kampanje u kojima su se pojavile poznate ličnosti kao zaštitna lica farbi za kosu, jedna od njih je bila i Heder Loker.
Istraživanje koje nije adekvatno za naše područje, je to da u Americi 70% žena koristi farbe za kosu.
U našim narednim tekstovima pisaćemo o različitim tehnikama kolorizacije, do tada, verujemo u moć boje.
Vaša Paolla