Jelenine beleške – Zašto sam uvek verovala da kosa nije samo frizura, nego osećaj

Ne sećam se tačno kad sam to prvi put osetila – verovatno negde između mamine četke i onih dečjih dana kad sam se gledala u ogledalu i pravila “frizure” sama sebi. Ali znam da je vrlo rano postalo jasno: kosa nije samo nešto što vidiš, već nešto što osećaš.

Frizura može biti besprekorna, ali ako se ti ne osećaš dobro u njoj – to se vidi. I obrnuto: možda ti pramen nije savršeno uvijen, ali kad se pogledaš i kažeš “ovo sam ja” – to je ono pravo.

Za mene je kosa uvek bila nastavak emocije. Bila je simbol novih početaka, unutrašnjih odluka, pa čak i bunta. Kad sam prvi put skratila kosu drastično, to nije bio samo estetski potez. To je bio moj način da kažem: “Zatvorila sam jedno poglavlje.” I svaki sledeći put je bilo slično.

Kosa pamti. Ona upija sve naše faze, eksperimente, zablude i trijumfe. I baš zato, kad radim sa ženama u salonu ili kad osmišljavam proizvode, nikad ne razmišljam samo o izgledu. Razmišljam o osećaju.

Hoće li se ona osećati snažno? Slobodno? Ženstveno? Hoće li ta frizura, taj miris, ta tekstura – pomoći da se bolje izrazi, da bude svoja?

Zato i ne verujem u univerzalna rešenja. Ne postoji jedna “savršena frizura”. Postoji tvoja kosa, tvoja energija i ono što želiš da poručiš sebi i svetu.

Kosa nije samo frizura. Kosa je trenutak kad se zagrliš pogledom u ogledalu. Kosa je osećaj da ti je dan bolji jer ti ona lepo stoji. Kosa je nežnost koju poklanjaš sebi, i snaga koju nosiš kao krunu.

Zato sam tu gde jesam jer verujem u kosu kao priču, kao emociju, kao nastavak onoga što jesi. I uvek ću.

Vaša Jelena